Zapalila sam cigaretu i slušala, po ko zna koji put priču o nesrećnom muškarcu kojeg je žena primorala na brak, i koji sve trpi zbog ćerke koju neizmerno voli. Koji redovno, već dve godine dolazi kod mene na seks i zagrljaj. Ne znam mu ni ime. Ali mi je drag. Od svih njih, on mi je najduže ostao u imeniku. Ona je namirisala lovu, kuće, automobile i svašta radila da ga dobije, preko sečenja vena i dve lažne trudnoće.
Zaista, koja budala. Nije ni svesna koliko je lepše voleti i biti voljen. Koliko je to ono čemu težimo. Danas ima sve, ali nema njega. Nikada ga nije ni imala. Provodi vreme po Bjuti salonima, skidačima celulita i masnih naslaga, kupuje dok ne padne sa nogu...ali, legne sama. budi se sama. I mnogo plače, on kaže da je nekad čuje da jeca celu noć. Kaje se. Kaje se zbog svega, ali sada ne može da se vrati u nazad.
Vreme leti, ali lažu da leči sve.
Vreme je već i ja da se spremam za posao. Čekaju me naporni sastanci, još jedan surovi radni dan žene koja živi za seks i posao.
Dok se oblačim posmatra me i pita me kako to da meni nikad ništa ne treba od njega.
Treba mi. Ali on ne shvata da ja to i dobijam.
